Kako AI menja pristup dijagnostici i terapiji mentalnih poremećaja: između koristi, rizika i etičkih dilema
Razvoj veštačke inteligencije (AI) poslednjih godina snažno je ušao u oblast mentalnog zdravlja. U psihijatriji, gde su dijagnoza i terapija zasnovane na dubokom razumevanju ličnosti, emocija i međuljudskih odnosa, pitanje upotrebe AI otvara prostor za entuzijazam, ali i oprez. Pravilno korišćena, veštačka inteligencija može biti dragocen saveznik, ali nikako zamena za lekara.
Prednosti veštačke inteligencije
AI sistemi mogu analizirati ogromne količine podataka, od elektronskih kartona i biometrijskih parametara, do govora, izraza lica ili načina pisanja. Na taj način moguće je otkriti rane znake depresije, kognitivnog pada, bipolarnog poremećaja ili povećanog rizika od suicida, često pre nego što pacijent sam prepozna promene.
Za psihijatre, AI donosi podršku u objektivizaciji procene, preciznijem praćenju terapije i individualizaciji lečenja. U istraživanju, omogućava dublje razumevanje interakcije bioloških, psiholoških i socijalnih faktora.
Strah i dileme među lekarima
Istovremeno, mnogi stručnjaci izražavaju zabrinutost da bi napredni algoritmi mogli potisnuti ljudski faktor. Međutim, empatija, iskustvo i sposobnost razumevanja konteksta ostaju nezamenljivi u kliničkoj praksi. AI može prepoznati obrasce ali ne i smisao. Ne može osetiti pauzu, tišinu ili suptilan ton glasa koji otkriva emociju.
Postoji i realna opasnost od preteranog oslanjanja na sisteme koji nisu uvek transparentni: često ne znamo na kojim podacima su trenirani, niti kako donose zaključke. Pogrešna interpretacija može dovesti do prekomerne dijagnostike ili pogrešnog lečenja.
ChatGPT i "AI terapeuti" , pomoć ili iluzija podrške?
Modeli poput ChatGPT-a sve češće se koriste kao tzv. „AI terapeuti". Oni mogu pružiti osnovne informacije, emocionalnu podršku i ohrabrenje, što nekima predstavlja prvi korak ka traženju profesionalne pomoći.
Ipak, važno je naglasiti da ovakvi sistemi ne mogu zameniti psihoterapijski odnos, niti proceniti kompleksnu kliničku sliku. AI može biti koristan alat za praćenje raspoloženja, edukaciju ili samopomoć ali isključivo uz nadzor stručnjaka.
Zaključak: tehnologija u pravim rukama
Internet i veštačka inteligencija donose nove mogućnosti, ali i rizik pogrešnog tumačenja informacija. AI može podržati psihijatra, ali samo ako ostane u njegovim rukama kao alat koji dopunjuje, a ne zamenjuje ljudsku procenu.