Lupanje srca, stezanje u grudima, ubrzano disanje, vrtoglavica, drhtanje ili osećaj da će se nešto strašno dogoditi mogu biti veoma uznemirujući. U takvim trenucima često čujemo rečenicu: „Imam anksiozni napad" ili „Dobio/la sam panični napad."
Iako se ovi izrazi u svakodnevnom govoru često koriste kao sinonimi, panični napad i anksiozni napad nisu potpuno ista pojava.
Razlikuju se po načinu nastanka, intenzitetu, trajanju i odnosu prema okidaču. Razumevanje tih razlika može pomoći da bolje prepoznamo šta nam se događa i da na vreme potražimo odgovarajuću pomoć.
Šta je anksioznost?
Anksioznost je prirodan odgovor organizma na procenjenu opasnost, neizvesnost ili stres. Svi ljudi povremeno osećaju anksioznost, pred važan razgovor, ispit, zdravstveni pregled, putovanje ili donošenje značajne odluke.
Anksioznost sama po sebi nije poremećaj. Problem nastaje kada postane previše intenzivna, učestala ili dugotrajna, odnosno kada počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje.
Simptomi anksioznosti mogu uključivati:
- stalnu zabrinutost i očekivanje da će nešto poći po zlu
- unutrašnji nemir i napetost
- ubrzan rad srca
- ubrzano ili plitko disanje
- znojenje i drhtanje
- napetost mišića
- teškoće sa koncentracijom
- probleme sa spavanjem
- osećaj iscrpljenosti
- mučninu i druge stomačne tegobe
- potrebu za izbegavanjem situacija koje izazivaju strah.
Za razliku od paničnog napada, anksioznost se često razvija postepeno i može trajati satima, danima ili duže.
Šta je panični napad?
Panični napad je nagla epizoda intenzivnog straha ili izrazite nelagodnosti koja dostiže vrhunac u kratkom vremenu.
Može se javiti kao reakcija na određenu situaciju, ali može nastati i potpuno neočekivano, čak i kada osoba neposredno pre toga nije osećala da je posebno zabrinuta.
Tokom paničnog napada mogu se pojaviti:
- snažno ili ubrzano lupanje srca
- osećaj nedostatka vazduha
- stezanje ili nelagodnost u grudima
- vrtoglavica ili osećaj nestabilnosti
- drhtanje
- znojenje
- mučnina ili nelagodnost u stomaku
- osećaj vrućine ili hladnoće
- trnjenje ili utrnulost
- osećaj nestvarnosti ili odvojenosti od sebe
- strah od gubitka kontrole
- strah da će osoba „poludeti"
- strah od smrti.
Panični napad može biti toliko intenzivan da osoba pomisli da ima srčani udar, da će izgubiti svest ili da se nalazi u neposrednoj životnoj opasnosti.
Važno je razumeti da intenzitet simptoma ne znači automatski da postoji stvarna opasnost.
Koja je razlika između paničnog i anksioznog napada?
Najjednostavnije rečeno, anksioznost je češće povezana sa dugotrajnijom brigom i napetošću, dok panični napad predstavlja nagli i intenzivni talas straha ili telesne nelagodnosti.
Kod anksioznosti osoba često razmišlja o budućim mogućim problemima:
„Šta ako pogrešim?"
„Šta ako se nešto dogodi?"
„Šta ako ne budem dovoljno dobra?"
„Šta ako izgubim kontrolu?"
Kako se zabrinutost povećava, tako se mogu pojačavati i telesni simptomi.
Kod paničnog napada situacija je često drugačija. Osoba može biti relativno mirna, a zatim iznenada početi da oseća veoma intenzivne telesne simptome i strah.
Zbog toga se panični napad često doživljava kao da je „došao niotkuda".
Da li „anksiozni napad" postoji kao dijagnoza?
Izraz „anksiozni napad" često se koristi u svakodnevnom govoru, ali nije formalna dijagnostička kategorija na isti način kao panični napad.
Ljudi njime najčešće opisuju period naglo pojačane anksioznosti, napetosti i zabrinutosti, koji može biti povezan sa konkretnim stresom ili brigom.
Zato je u stručnom kontekstu važno proceniti šta osoba zapravo doživljava, da li je reč o paničnim napadima, generalizovanoj anksioznosti, socijalnoj anksioznosti, specifičnoj fobiji ili nekom drugom problemu.
Zašto panični napad izaziva tako snažne telesne simptome?
Tokom paničnog napada aktivira se sistem za odgovor na opasnost.
Kada mozak proceni da postoji pretnja, organizam se priprema za reakciju „bori se ili beži". Ubrzavaju se rad srca i disanje, mišići se napinju, a pažnja se usmerava ka mogućoj opasnosti.
Međutim, ovaj sistem može biti aktiviran i kada realna spoljašnja opasnost ne postoji.
Tada telesne senzacije mogu same postati izvor straha.
Na primer:
ubrzan rad srca → „Nešto nije u redu sa mojim srcem" → povećanje straha → još jače lupanje srca.
Na taj način nastaje začarani krug panike.
Zašto se tokom paničnog napada javlja osećaj da ćete umreti?
Strah od smrti jedan je od najčešćih i najintenzivnijih simptoma paničnog napada.
Kada telo uđe u stanje snažne alarmne reakcije, telesne promene mogu biti veoma izražene. Ubrzano srce, otežano disanje, vrtoglavica i pritisak u grudima mogu biti pogrešno protumačeni kao znak ozbiljne fizičke bolesti.
Mozak tada pokušava da objasni šta se događa i može zaključiti:
„Umirem."
Ova misao dodatno povećava strah, što dalje pojačava telesne simptome.
Zato je jedan od važnih ciljeva psihoterapije kod paničnih napada promena načina na koji osoba tumači telesne senzacije i uči da ih ne doživljava automatski kao znak katastrofe.
Koliko traje panični napad?
Panični napad obično brzo dostiže svoj vrhunac, dok nakon toga intenzitet simptoma počinje da opada.
Međutim, osoba može još neko vreme osećati iscrpljenost, napetost ili strah nakon samog napada.
Važno je znati da osećaj može trajati duže od samog vrhunca paničnog napada. Zbog toga osoba ponekad ima utisak da napad „ne prestaje", iako se njegov intenzitet već smanjuje.
Da li je panični napad opasan?
Panični napad može biti veoma intenzivan i zastrašujući, ali sam panični napad najčešće nije opasan po život.
Ipak, ne treba automatski pretpostaviti da je svaki bol u grudima, otežano disanje, gubitak svesti ili drugi intenzivni fizički simptom posledica anksioznosti.
Ako se simptomi javljaju prvi put, veoma su jaki, drugačiji nego ranije ili postoji sumnja na akutni zdravstveni problem, potrebno je potražiti medicinsku procenu.
Tek nakon odgovarajuće procene može se zaključiti da su simptomi povezani sa paničnim napadom.
Da li jedan panični napad znači da imate panični poremećaj?
Ne.
Jedan panični napad ne znači automatski da osoba ima panični poremećaj.
Panični napadi mogu se javiti u različitim situacijama i kod različitih anksioznih problema.
Kod paničnog poremećaja karakterističan je, između ostalog, strah od ponovnog napada i značajne promene ponašanja povezane sa tim strahom.
Osoba može početi da razmišlja:
„Šta ako se ovo ponovi?"
Zbog toga može početi da izbegava vožnju, javni prevoz, prodavnice, gužvu, putovanja, određena mesta ili ostajanje sama.
Tako se može razviti strah od samog straha.
Kako smiriti panični napad?
Tokom paničnog napada najvažnije je razumeti šta se događa i pokušati da se dodatno ne uđe u krug katastrofičnih interpretacija.
Može pomoći:
1. Prepoznajte reakciju
Umesto automatske misli „Nešto strašno mi se događa", pokušajte da prepoznate mogućnost panične reakcije:
„Osećam intenzivan strah i moje telo je aktiviralo alarmni sistem."
2. Usporite disanje
Veoma brzo i duboko disanje može doprineti pojavi ili pojačavanju vrtoglavice, trnjenja i osećaja nedostatka vazduha.
Zato je korisnije usmeriti pažnju na mirnije i prirodnije disanje, bez forsiranja velikih udaha.
3. Nemojte stalno proveravati telo
Često merenje pulsa, proveravanje disanja ili traženje znakova bolesti može kratkoročno dati osećaj kontrole, ali dugoročno može održavati strah.
4. Vratite pažnju na spoljašnji svet
Umesto da stalno analizirate šta se događa u telu, pokušajte da pažnju usmerite na okolinu, razgovor ili aktivnost koju ste obavljali pre pojave simptoma.
5. Ne hranite katastrofične misli
Misao „Ne mogu ovo da izdržim" može povećati paniku.
Korisnije je podsetiti sebe:
„Ovo je neprijatno, ali mogu da izdržim neprijatnost. Simptomi će se postepeno smanjiti."
Kada treba potražiti stručnu pomoć?
Ako se panični napadi ili izražena anksioznost ponavljaju, ako počinjete da izbegavate određene situacije ili ako simptomi utiču na posao, odnose, san i svakodnevni život, preporučuje se razgovor sa stručnjakom.
Posebno je važno potražiti pomoć ako je vaš život počeo da se organizuje oko pitanja:
„Gde mogu da odem, a da ne dobijem panični napad?"
ili:
„Šta moram da uradim da bih bio/la siguran/na ako mi se ponovo dogodi?"
To može biti znak da strah od simptoma počinje da ograničava vaše funkcionisanje.
Kako se leče panični i anksiozni problemi?
Lečenje zavisi od simptoma, njihove učestalosti, intenziteta i šire kliničke slike.
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) ima važnu ulogu u tretmanu paničnih i različitih anksioznih problema. Tokom terapije osoba može učiti da prepoznaje katastrofične interpretacije, razume telesne simptome, smanji izbegavanje i postepeno promeni odnos prema strahu.
U određenim situacijama može biti indikovana i farmakoterapija, posebno kada su simptomi izraženi, učestali ili značajno narušavaju svakodnevno funkcionisanje. O izboru terapije odlučuje psihijatar nakon individualne procene.
Cilj lečenja nije samo da panični napadi prestanu.
Cilj je da osoba ponovo stekne poverenje u sopstveno telo, smanji strah od simptoma i prestane da organizuje život oko izbegavanja anksioznosti.
Panični ili anksiozni napad - najvažnije je razumeti razliku
Panični napad i anksioznost mogu imati slične simptome, ali predstavljaju različita iskustva.
Anksioznost je češće povezana sa dugotrajnijom zabrinutošću, napetošću i očekivanjem potencijalne opasnosti.
Panični napad predstavlja naglu i intenzivnu epizodu straha ili izrazite nelagodnosti, često praćenu snažnim telesnim simptomima i strahom od katastrofalnog ishoda.
Najvažnije je zapamtiti: intenzitet osećaja nije isto što i stvarna opasnost.
Razumevanje načina na koji funkcionišu anksiozni i panični mehanizmi može biti prvi korak ka prekidanju začaranog kruga straha.
Ako se panični napadi ponavljaju ili anksioznost počinje da ograničava vaš život, stručna pomoć može omogućiti da razumete šta ih održava i naučite kako da na njih drugačije reagujete.
Često postavljana pitanja
Kako znam da li imam panični ili anksiozni napad?
Panični napad obično nastaje naglo i brzo dostiže visok intenzitet, često uz izražene telesne simptome i snažan strah. Anksioznost se češće razvija postepeno i povezana je sa dugotrajnijom brigom, napetošću ili konkretnim stresorom.
Da li anksioznost može izazvati panični napad?
Da. Osoba koja ima izraženu anksioznost može doživeti panični napad. Međutim, panični napad se može pojaviti i neočekivano, bez jasno prepoznatljivog spoljašnjeg okidača.
Da li panični napad može da traje satima?
Najintenzivniji deo paničnog napada obično traje kraće, ali osećaj napetosti, iscrpljenosti i straha može potrajati znatno duže. Takođe, kontinuirana anksioznost može stvoriti utisak da panična reakcija traje veoma dugo.
Da li je moguće imati panični napad bez anksioznosti?
Panični napad može nastati neočekivano i bez svesnog osećaja prethodne zabrinutosti. Ipak, nakon napada može se razviti izražen strah od njegovog ponavljanja.
Da li se panični napadi mogu izlečiti?
Panični napadi se mogu uspešno tretirati. Psihoterapija, posebno KBT, predstavlja jedan od važnih pristupa, dok se u određenim slučajevima uključuje i farmakoterapija.
Kada treba da se obratim psihijatru ili psihoterapeutu?
Ako se napadi ponavljaju, ako izbegavate situacije zbog straha od novog napada ili ako anksioznost značajno utiče na vaše svakodnevno funkcionisanje, preporučuje se stručna procena.