Glavobolja, ubrzan rad srca, neprijatan osećaj u grudima ili umor mogu biti povod da otvorimo internet pretraživač i pokušamo da saznamo šta se događa sa našim organizmom. U početku je cilj jednostavan pronaći objašnjenje i umiriti se. Međutim, pretraga se često nastavlja, simptomi dobijaju sve ozbiljnija značenja, a zabrinutost postaje intenzivnija nego pre nego što smo počeli da tražimo informacije.
Ovaj obrazac ponašanja poznat je kao cyberchondria, odnosno sajberhondrija. Termin označava ponavljano pretraživanje zdravstvenih informacija na internetu koje je povezano sa pojačavanjem straha, zabrinutosti i uznemirenosti zbog mogućnosti da osoba boluje od ozbiljne bolesti.
Cyberchondria nije samostalna dijagnoza u standardnim klasifikacijama mentalnih poremećaja. Ovaj pojam opisuje obrazac ponašanja koji se može javiti kod osoba sa izraženom zdravstvenom anksioznošću, ali i kod ljudi koji inače nemaju psihičke tegobe.
Problem, dakle, nije u tome što osoba želi da se informiše o svom zdravlju, već u načinu na koji pretraživanje postaje ponavljajuće, teško ga je prekinuti, a dobijene informacije umesto sigurnosti stvaraju dodatni strah.
Zašto pretraživanje simptoma na internetu povećava strah od bolesti?
Internet pruža brz pristup velikoj količini zdravstvenih informacija. Ipak, dostupnost informacija ne znači da ćemo ih pravilno protumačiti, posebno kada smo već zabrinuti zbog svog zdravlja.
Postoji nekoliko psiholoških mehanizama koji objašnjavaju zašto pretraživanje simptoma može da pojača anksioznost.
1. Usmeravanje pažnje na najteže moguće dijagnoze
Mnogi simptomi nisu specifični za jednu bolest. Glavobolja, vrtoglavica, umor ili lupanje srca mogu se javiti u različitim medicinskim stanjima, uključujući prolazne i bezazlene tegobe, ali i bolesti koje zahtevaju procenu lekara.
Kada osoba pretražuje simptome, može naići na ozbiljna oboljenja čiji se početni simptomi delimično podudaraju sa njenim iskustvom. Ako je već uplašena, veća je verovatnoća da će posebnu pažnju posvetiti upravo tim informacijama.
Tada se javlja katastrofično tumačenje telesnih senzacija: mogućnost da simptom ukazuje na ozbiljnu bolest počinje da se doživljava kao verovatan ili gotovo izvestan ishod.
Umesto pitanja „Koji su sve mogući uzroci ovog simptoma?", razmišljanje se sužava na pitanje „Šta ako je ovo znak nečeg ozbiljnog?".
2. Potreba za sigurnošću koja nikada nije potpuna
Osoba može započeti pretragu sa namerom da pronađe odgovor koji će je umiriti. Međutim, zdravstvene informacije na internetu često su opšte, nepotpune ili nedovoljno prilagođene individualnoj situaciji.
Čak i kada pronađe objašnjenje koje deluje umirujuće, može se pojaviti nova sumnja: „A šta ako se to ne odnosi na mene?", „Da li sam previdela neki simptom?" ili „Šta ako su moji nalazi normalni, a bolest još nije otkrivena?".
Tako se pretraga nastavlja. Svaki novi odgovor otvara mogućnost za novo pitanje, a potreba za potpunom sigurnošću postaje sve izraženija.
3. Selektivna pažnja i potvrđivanje strahova
Kada osoba posumnja da boluje od određene bolesti, počinje pažljivije da prati telesne senzacije koje bi mogle da potvrde tu sumnju.
Blago probadanje, promena u disanju ili uobičajena oscilacija pulsa mogu postati predmet intenzivnog posmatranja. Istovremeno, informacije koje ne podržavaju početni strah mogu biti zanemarene ili doživljene kao nedovoljno pouzdane.
Ovaj proces povezan je sa selektivnom pažnjom i pristrasnošću u tumačenju informacija. Što više osoba obraća pažnju na telo, veća je verovatnoća da će primetiti senzacije koje bi inače ostale u pozadini svakodnevnog iskustva.
4. Začarani krug zdravstvene anksioznosti
Pretraživanje simptoma može postati oblik ponašanja kojim osoba pokušava da reguliše neprijatna osećanja. Ono ponekad kratkotrajno smanjuje napetost, ali dugoročno održava zabrinutost.
Tipičan ciklus izgleda ovako:
Telesna senzacija → zabrinjavajuća misao → pretraživanje simptoma → susret sa zastrašujućim informacijama → porast anksioznosti → dodatno pretraživanje.
Svaki novi krug može dodatno učvrstiti uverenje da se opasnost mora neprestano proveravati. Pretraživanje tako prestaje da bude samo informisanje i postaje način suočavanja sa strahom koji, paradoksalno, taj strah održava.
Kakva je veza između cyberchondrije i zdravstvene anksioznosti?
Zdravstvena anksioznost podrazumeva izraženu zabrinutost zbog mogućnosti da osoba ima ili razvije ozbiljnu bolest. Ona može biti praćena pojačanim praćenjem telesnih senzacija, proveravanjem simptoma, traženjem uveravanja od drugih i čestim konsultovanjem zdravstvenih izvora.
Kod nekih osoba dominira strah da imaju neprepoznatu bolest. Kod drugih se zabrinutost javlja uprkos urednim medicinskim nalazima ili nakon što lekar proceni da nema znakova ozbiljnog oboljenja.
Cyberchondria se može javiti kao deo tog obrasca, ali nije isto što i zdravstvena anksioznost. Pretraživanje simptoma samo po sebi ne znači da osoba ima psihički poremećaj. Važno je proceniti učestalost ponašanja, stepen uznemirenosti, mogućnost da se pretraga prekine i uticaj na svakodnevno funkcionisanje.
U kliničkoj praksi relevantno je i razlikovati zdravstvenu anksioznost od realne potrebe za medicinskom procenom. Psihička uznemirenost ne isključuje postojanje telesne bolesti, kao što ni prisustvo telesnog simptoma samo po sebi ne potvrđuje ozbiljnu dijagnozu.
Kako prepoznati da je pretraživanje simptoma postalo problem?
Povremeno informisanje o zdravlju uglavnom nije razlog za zabrinutost. Problem može nastati kada pretraživanje postane ponavljajuće, teško ga je kontrolisati i počne da narušava kvalitet života.
Na cyberchondriju i izraženu zdravstvenu anksioznost mogu ukazivati sledeći obrasci:
- Često pretražujete iste simptome iako ste već pročitali veliki broj informacija.
- Teško prestajete da pretražujete čak i kada primećujete da se osećate sve uznemirenije.
- Često pomišljate na najtežu moguću dijagnozu na osnovu nespecifičnih simptoma.
- Uporno proveravate puls, krvni pritisak, izgled kože ili druge telesne znakove kako biste se uverili da je sve u redu.
- Tražite ponovljena uveravanja od članova porodice, lekara ili drugih osoba, ali olakšanje kratko traje.
- Zbog straha od bolesti imate teškoće sa spavanjem, koncentracijom ili obavljanjem svakodnevnih aktivnosti.
Nijedan od ovih znakova sam za sebe ne postavlja dijagnozu. Njihov značaj zavisi od intenziteta, trajanja i posledica koje imaju po funkcionisanje osobe.
Kako prekinuti začarani krug pretraživanja simptoma?
Cilj nije potpuno izbegavanje zdravstvenih informacija, već razvijanje zdravijeg odnosa prema njima i smanjenje ponašanja kojima se anksioznost održava.
1. Prepoznajte šta pokreće potrebu za pretragom
Pre nego što otvorite internet pretraživač, zastanite i zapitajte se: „Da li tražim informacije koje su mi zaista potrebne ili pokušavam da uklonim osećaj straha?".
Ovo pitanje pomaže da razlikujete informisanje od ponavljanog traženja sigurnosti.
2. Ograničite ponavljano proveravanje
Ako primetite da više puta pretražujete iste simptome, pokušajte da odložite sledeću pretragu. Počnite sa kratkim vremenskim intervalom koji vam deluje ostvarivo.
Važno je da cilj ne bude postizanje potpune sigurnosti pre nego što nastavite sa danom, već učenje da neprijatnost može da se podnese bez neposrednog proveravanja.
3. Procenjujte informacije u kontekstu
Internet ne može da zameni anamnezu, klinički pregled i, kada su indikovani, dijagnostičke procedure. Informacije o simptomima treba posmatrati u širem medicinskom kontekstu, a ne kao osnovu za samostalno postavljanje dijagnoze.
Za zdravstvenu procenu obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku. Ako se pojave novi, uporni ili pogoršavajući simptomi, nemojte ih automatski pripisivati anksioznosti.
4. Obratite pažnju na kratkotrajno olakšanje
Nakon pretrage ili dobijenog uveravanja, zapitajte se koliko dugo olakšanje traje. Ako se zabrinutost ubrzo vraća i ponovo vas navodi na proveravanje, moguće je da samo ponašanje postaje deo problema.
Prepoznavanje ovog obrasca prvi je korak ka promeni.
5. Razmotrite psihoterapijski rad
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) može biti korisna u radu sa zdravstvenom anksioznošću i ponašanjima koja je održavaju. Terapijski rad može obuhvatiti prepoznavanje katastrofičnih interpretacija telesnih senzacija, procenu dokaza za zabrinjavajuće misli, smanjenje ponavljanog proveravanja i postepeno razvijanje tolerancije na neizvesnost.
Cilj nije uveriti osobu da nikada nije bolesna, niti zanemariti telesne simptome. Cilj je da nauči da procenjuje rizik realističnije i da ne mora na svaku sumnju da odgovori novom pretragom.
Kada je potrebno potražiti stručnu pomoć?
Ako strah od bolesti zauzima veliki deo dana, ako pretraživanje simptoma ometa posao, odnose ili san, ili ako se uprkos ponovljenim proverama i uveravanjima zabrinutost stalno vraća, korisno je potražiti stručnu procenu.
Psihijatrijska procena može pomoći da se utvrdi da li je zdravstvena anksioznost deo šireg anksioznog poremećaja, drugog psihičkog stanja ili obrasca koji zahteva specifičan terapijski pristup. U zavisnosti od kliničke slike, lečenje može uključivati psihoterapiju, a kod određenih pacijenata i farmakoterapiju.
Važno je naglasiti da psihijatrijska procena ne podrazumeva zanemarivanje telesnih simptoma. Medicinska i psihijatrijska procena mogu se dopunjavati, u skladu sa potrebama pacijenta.
Potrebna vam je stručna pomoć?
Ako strah od bolesti, stalno proveravanje simptoma ili pretraživanje zdravstvenih informacija na internetu postaju izvor svakodnevne napetosti zakažite pregled.